Živko Gvozdenović

Biografija

Rođen sam u Sremskoj Mitrovici 1999. godine.

Detinjstvo sam proveo u Čalmi pored Sremske Mitrovice, a sa osam godina preselio sam se u Sremsku Mitrovicu. Završio sam Osnovnu školu „Sveti Sava“ u Sremskoj Mitrovici. Već u nižim razredima uređivao sam školski časopis, a u višim razredima počelo je interesovanje za tehnologiju, fotografiju i video montažu. Pred kraj osnovne škole počeo sam profesionalno da se bavim fotografijom: fotografisao sam venčanja i druge događaje i sarađivao sa iskusnim fotografima.

Iz fotografije je moj put polako i prirodno prešao na dizajn. Počeo sam da se zanimam za dizajn logotipa i vizuelnog identiteta.

Mitrovačku gimnaziju, društveno-jezički smer, upisao sam 2014. godine. Već na početku gimnazije dobio sam prve strane klijente preko platformi za dizajn 99designs i Upwork. Obim posla polako je rastao, a projekti su postajali sve zahtevniji.

Dve godine kasnije dobio sam prve velike klijente i već sam video da će to biti moj dalji put. Otvorio sam dizajn studio u Sremskoj Mitrovici. Posle mature odlučio sam da ne nastavljam formalno školovanje, jer sam do tada oformio dizajn agenciju koja je uspešno rasla.

Posle gimnazije agencija je prerasla u firmu sa 15 zaposlenih u Novom Sadu.

Odlučio sam da pokrenem sopstveni startap, Delivero. Sa svojim timom hteo sam da rešim glavobolju sa kurirskim službama, da korisnici uvek znaju gde im je paket. Bila je 2020. godina i frustracija kurirskim službama bilo je mnogo više nego danas. Razvili smo iOS i Android aplikaciju iz koje korisnik može da pošalje paket bilo kojom kurirskom službom i da prati svoje pošiljke. Samo u taj projekat uložili smo nekoliko desetina hiljada evra sopstvenog novca. Zbog naglog rasta dizajn agencije i nemogućnosti da Delivero dovoljno naplatimo, teška srca odlučili smo da ga napustimo i da se potpuno posvetimo dizajn studiju Brom u Novom Sadu.

Brom je više od dve godine uspešno radio sa inostranim klijentima, ali smo zbog tržišnih oscilacija i promena u načinu rada stranih klijenata tim sveli na svega nekoliko ljudi. Nastavili smo da pružamo usluge dizajna korisničkog interfejsa za velike platforme i dizajna vizuelnog identiteta. Dobitnici smo priznanja „99 najuspešnijih“ u okviru projekta kompanije Info Biznis.rs d.o.o.

Iz Novog Sada sam se vratio u Sremsku Mitrovicu, ovog puta sa suprugom, u potrazi za mirnijim i lepšim životom. Nije mi trebalo mnogo da primetim da je ono što turistima u Sremskoj Mitrovici izgleda lepo samo jedna strana medalje, a da za lokalno stanovništvo zakoni i procedure gotovo da ne postoje. Primetio sam da u prostorijama inspekcije, u kojima pušenje treba prijaviti, puše sami zaposleni (kazna za pravno lice ide do 1.000.000 dinara), da policija ne poštuje Pravilnik o izgledu policijskih službenika, i tako dalje.

Supruga mi je iz Gornjih Nedeljica, pa smo, kada je počela priča sa Rio Tintom, odlučili da branimo svoju zemlju. Protest je u Sremskoj Mitrovici održan u avgustu 2024. godine. Iznenadilo nas je koliko je ljudi došlo u grad koji smo smatrali prilično privrženim vladajućoj stranci. Došao sam kući i video da je lokalni portal objavio kako je skup propao i da je bilo duplo manje ljudi nego što ih je zaista bilo. Znam, bio sam prisutan. Odlučio sam da osnujem nezavisni portal „Koraci“, koji sam lično finansirao.

„Koracima“ je trebalo vrlo malo da steknu lokalnu slavu: za svega nekoliko nedelja postali smo jedan od najčitanijih portala i prešli 4.000 čitalaca. Počeo sam da slušam razne priče sa sednica Skupštine grada Sremska Mitrovica, od neprimerenog ponašanja odbornika do nepravilnosti u radu. Odlučio sam da se prijavim za sledeću sednicu, da snimam i dokumentujem. Sekretar Skupštine odgovorio je da mogu da prisustvujem, ali ne i da snimam. Pisao sam Ministarstvu, Zaštitniku građana i drugima. Zaštitnik građana je kasnije utvrdio da mi je pravo da snimam uskraćeno bez jasnog osnova i razloga; Skupština mu do danas nije odgovorila. Svi ti dokumenti objavljeni su na ovom sajtu.

Posle nekoliko nesuglasica u timu „Koraka“ i poteškoća u organizaciji, odlučio sam da portal ugasim. Nastavio sam da radim svoj posao.

Kada je nastao studentski pokret, znao sam da dolazi nešto dobro, iako u to još nisam bio potpuno siguran. Pratio sam njihov rast i zaključio da je to ono što nam treba. Javno sam ih podržao 16.09.2026. godine, kada sam na kuću postavio veliki baner sa natpisom „Studenti pobeđuju“.

Zatim sam 17. septembra snimio video o krivičnoj prijavi koju je Opšta bolnica Sremska Mitrovica podnela protiv mene i koju je tužilaštvo odbacilo, i odlučio da sve iznesem na videlo. To se nekima nije svidelo: nekoliko dana kasnije o meni je pisao Informer. Od tog dana odlučio sam da se potpuno posvetim istini i poštenju koje sam i ranije živeo u svom uskom okruženju, samo što to sada delim javno sa svima.