Skupština ne odgovara ni Zaštitniku građana.

To što redakcija više ne radi sužava puteve, ali ne sve. Pravo da prisustvuje sednici Statut daje svakom zainteresovanom licu. Pravo na pristup informacijama zakon daje svakome. Inicijativu Ustavnom sudu može da podnese svako fizičko lice. A ono što je Zaštitnik građana utvrdio za 2024. godinu ostaje utvrđeno.¶ 1.2

Čak i ako je tačna verzija Skupštine, odgovor je poslat 67 dana posle zahteva. Zaštitnik građana se nije izjasnio ni o tome čija je verzija tačna, ni o tom roku.¶ 1.6

Uslov da redakcija bude „privredno društvo“ ne nalazim ni u jednom propisu. Zakon kaže da izdavač medija može biti preduzetnik ili pravno lice, a sednice su javne i za građane koji nisu novinari. Zaštitnik građana je taj navod Skupštine zabeležio, ali ga nije ocenjivao.¶ 1.7

Odredba koja kaže ko snima nije isto što i odredba koja kaže da niko drugi ne sme. Zabranu u članu 176., onako kako ga prepričavaju Skupština, Ministarstvo i Zaštitnik građana, ne vidim. Skupština je do nje došla tumačenjem: u oba dopisa stoji da zabrana „proizilazi“ iz te odredbe.¶ 1.10

Sopstvenu ocenu Ministarstvo u tom dopisu nije dalo, iako je ono organ koji nadzire primenu tog zakona. Jedino mišljenje u dopisu je mišljenje organa na koji sam se žalio. A pitanje nije bilo da li smem da objavljujem, nego da li smem da snimam.¶ 1.13

Žalio sam se zato što ne smem da snimam. Preporuke govore o tome šta Skupština treba da objavi. O tome da li se član 176. sme čitati kao zabrana za medije, i da li bi takva zabrana bila u skladu sa zakonom i Ustavom, Zaštitnik građana se nije izjasnio. Naveo je da poštuje pravo lokalne samouprave da samostalno uredi rad svojih organa.¶ 1.19

Izveštaj ipak počiva na jednoj pretpostavci: ako snima samo uprava, onda te snimke javnost treba da vidi. Prema dokumentima koje imam, Skupština nije postupila ni po tome. U tom slučaju građani nemaju ni nezavisan snimak, ni zvaničan.¶ 1.20

U onome što se čuje na snimku nema nijedne reči o broju mesta, o bezbednosti ili o redu u sali. Razlozi su drugi: da će se sutra prijaviti više ljudi, da građane u sali predstavljaju odbornici i da su prijavljeni, po oceni govornika, nečije stranačke kolege.¶ 1.27

Statut, kako ga ja čitam, poznaje samo jedan razlog da se zainteresovanima ograniči prisustvo: da u sali nema mesta za sve. I tada su merila redosled prijavljivanja i interes za tačke dnevnog reda. Stranačka pripadnost, stvarna ili pretpostavljena, nije među njima. Na snimku se u sali vide prazna mesta, a sam govornik kaže da „naših građana“ može da dođe dvesta.¶ 1.28

Ne znam šta o prijavljivanju građana piše u novom Poslovniku. Ako propisuje rok ili obrazac koji petoro prijavljenih nisu ispoštovali, to bi bio argument Skupštine. Na snimku ga niko ne pominje. Poslovnik ionako mora biti u skladu sa zakonom i Statutom: može da uredi kako se pravo ostvaruje, ali ne može da ga ukine.¶ 1.29

Govornik na snimku pita zašto pre godinu dana nijedan građanin nije želeo da prisustvuje sednici. Deo odgovora nalazi se u izveštaju Zaštitnika građana: na sajtu grada nije bilo obaveštenja o tome kada se sednice održavaju.¶ 1.30

Savet da se na povredu poslovnika ukaže u sali ne pomaže onima koji u salu nisu ušli. Odgovor nije ni odluka: pritužba se po zakonu odbacuje obrazloženim zaključkom, a ja sam dobio dopis zaveden u starom predmetu. U tom trenutku još je tekao rok od 60 dana za postupanje po preporukama, koje se tiču upravo javnosti rada iste Skupštine.¶ 1.32

Izveštaj od 02.10.2025. najavio je više: da će Zaštitnik građana, ako Skupština ne odgovori, o tome obavestiti neposredno nadređeni organ, Narodnu skupštinu, Vladu i javnost. Isto predviđa i zakon. Dopis koji sam dobio pominje samo godišnji izveštaj. Da li su obavešteni Vlada i javnost, ne znam. U dokumentima koje imam nema traga ni da su razmatrana dva jača sredstva koja zakon daje: preporuka za razrešenje funkcionera i postupak pred Ustavnim sudom.¶ 1.34

Da snimci sednica postoje, zaključujem iz dve stvari. Prva je pisana tvrdnja Skupštine, ponovljena pred dva državna organa, da sednice snima nadležna uprava. D30 D29 Druga je izjava predsednika Skupštine na 11. sednici, 23.09.2025., koju je preneo portal Ozon Media: da kamera u sali radi duže od godinu dana, da je postavljena radi video i audio snimka Skupštine i da će, ako bude potrebno, dostaviti snimak.¶ 1.35

To otvara jednostavno pitanje. Ako snimci postoje, oni su informacija od javnog značaja i mogu se tražiti. Ako ne postoje, ne stoji razlog kojim Skupština od 2025. godine objašnjava zašto mediji ne smeju da snimaju.¶ 1.36

Prvo pravilo je u Zakonu o lokalnoj samoupravi. Sednice skupštine su javne. Da sednica ne bude javna može da odluči samo skupština, iz razloga bezbednosti i drugih razloga utvrđenih zakonom (član 35., koji se po članu 66. primenjuje i na gradove). Predsednik skupštine takvu odluku ne može da donese sam.¶ 1.37

Drugo pravilo je u Statutu grada. Rad organa grada je javan (član 12.). Za javnost rada Skupštine odgovoran je njen predsednik, a sednicama mogu da prisustvuju mediji, predstavnici predlagača i druga zainteresovana lica, u skladu sa poslovnikom. Ako nema mogućnosti da prisustvuju svi, predsednik odlučuje polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke dnevnog reda (član 44.). Poslovnik i drugi opšti akti Skupštine moraju biti saglasni sa zakonom i sa Statutom (član 144.).¶ 1.38

Treće pravilo je u Ustavu. Član 46 jemči slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i dopušta da se ta sloboda ograniči zakonom, iz razloga koje sam nabraja. Član 51 jemči pravo svakoga da bude istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavan o pitanjima od javnog značaja. Član 20 kaže da se zajemčena prava mogu ograničiti zakonom, samo ako Ustav to dopušta i samo u neophodnom obimu.¶ 1.40

Poslovnik skupštine grada nije zakon. Ako bi u njemu i pisalo da mediji ne smeju da snimaju javnu sednicu, ostalo bi pitanje da li opšti akt grada može da ograniči slobodu koju Ustav dopušta da ograniči samo zakon. A prema svemu što sam mogao da pročitam, to u njemu i ne piše: Skupština je zabranu izvela iz odredbe o tome ko snima. D29 D30¶ 1.41

Tabela je moje čitanje, a ne presuda. O tome da li je neko povredio propis odlučuju organi koji su za to nadležni. Dva reda ipak ne počivaju na mom tumačenju: ocenu o 2024. godini dao je Zaštitnik građana, a da mu Skupština nije odgovorila konstatovao je on sam. D30 D34¶ 1.42

Da lokalna samouprava sama uređuje rad svojih organa. To je tačno i Zaštitnik građana je to uvažio. Ali ta samostalnost ima okvir: Statut traži da Poslovnik bude saglasan sa zakonom, a Ustav traži da ograničenje prava bude propisano zakonom.¶ 1.43

Da pravilo važi jednako za sve medije. Jednaka primena ne odgovara na pitanje da li ograničenje ima osnov. Uz to, 28.10.2025. jedna novinarka jeste snimala u sali. Ne znam da li uz dozvolu. Ako jeste, pravilo ne važi jednako za sve. Ako nije, niko je nije zaustavio gotovo tri minuta. D32¶ 1.44

Da medije niko ne sprečava da objavljuju. Tako je Skupština odgovorila Ministarstvu. Ali Zakon o javnom informisanju i medijima u slobodu javnog informisanja ubraja i slobodu prikupljanja informacija (član 3.) i ne dopušta tumačenje koje tu slobodu ograničava više nego što sam zakon propisuje (član 14.). Za medij koji radi video, snimanje jeste prikupljanje. D29¶ 1.45

Da kamere remete red u sali. Za to je već stari Poslovnik imao meru: novinara koji zloupotrebi svoja prava ili grubo povredi red predsednik Skupštine može da udalji sa sednice (član 175. Poslovnika iz 2019). To je mera prema pojedincu koji je nešto učinio, a ne zabrana za sve unapred.¶ 1.46

Da su prijavljeni građani stranački aktivisti ili da se nisu uredno prijavili. Statut ne pita za motive ni za pripadnost, nego za redosled prijavljivanja i interes za tačke dnevnog reda. Ako postoji proceduralni razlog, na primer rok od 48 sati, Skupština može da ga navede. Na snimku ga niko ne pominje. D32¶ 1.47

Da sednice ionako snima uprava. Zaštitnik građana je na tome i zasnovao preporuku: ako snima uprava, snimke treba emitovati. Do jula 2025. nisu bili objavljeni, a Skupština mu posle toga nije odgovorila. D30 D34¶ 1.48

Većina puteva iz tabele završava se mišljenjem, preporukom ili dopisom. Dva se završavaju odlukom koja obavezuje: žalba Povereniku za informacije od javnog značaja i postupak pred Ustavnim sudom. Zato ih opisujem detaljnije.¶ 1.49

Snimak sednice je informacija od javnog značaja: zakon kaže da nije bitno na kom je nosaču informacija, papiru, traci, filmu ili elektronskom mediju (član 2.), a organ grada je organ vlasti (član 3.). Svako ima pravo na kopiju dokumenta (član 5.), pa i na video kopiju, u obliku u kome informacija postoji (član 18.). Zahtev se podnosi pisano i ne mora da se obrazlaže (član 15.).¶ 1.50

Organ mora da postupi bez odlaganja, a najkasnije za 15 dana. Ako odbija, mora da donese obrazloženo rešenje sa poukom o pravnom sredstvu (član 16.). Protiv odbijanja se Povereniku žali u roku od 15 dana, a žalba je moguća i kada organ ćuti (član 22.). Skupština grada nije među sedam najviših organa protiv kojih žalba Povereniku nije dozvoljena. Poverenik odlučuje najkasnije za 60 dana (član 24.). Njegova rešenja su obavezujuća, konačna i izvršna, a može da ih izvršava novčanim kaznama od 20.000 do 100.000 dinara, više puta (članovi 28. i 28a).¶ 1.51

Po starom Poslovniku tok sednice se beležio tonskim ili digitalnim zapisom, koji se trajno čuva. Po novom, prema rečima same Skupštine, sednice snima uprava. Zato se mogu tražiti zapisi i iz 2024. i iz 2025. godine. Ako Skupština odgovori da snimaka nema, to će biti suprotno onome što je napisala Zaštitniku građana i Ministarstvu. D29 D30 Zatražio sam ih 22.09.2026. D36¶ 1.52

Isti zakon traži da organ u informatoru o radu opiše pravila o javnosti svog rada i da, kao kolegijalni organ, objavi podatke o održanim sednicama (član 39.). Ako toga nema, Povereniku se može podneti prijava (član 25.).¶ 1.53

Inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta može da podnese svako fizičko ili pravno lice (član 168. Ustava). Zakon o Ustavnom sudu propisuje šta inicijativa sadrži: naziv akta i broj službenog glasila, odredbu koja se osporava, odredbe Ustava ili zakona sa kojima nije saglasna, razloge i predlog kako da se odluči (član 51.). Isti postupak mogu da pokrenu i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (član 82. Zakona o lokalnoj samoupravi) i Zaštitnik građana (član 22. Zakona o Zaštitniku građana).¶ 1.54

Ovaj put ima jednu slabost, i treba je reći. Ustavni sud ocenjuje tekst propisa, a ne način na koji ga neko primenjuje. Ako u članu 176. piše samo da sednice snima uprava, u tom tekstu nema šta da se ukine. Sporno je tumačenje. Zato je prvi korak da se pribavi tekst Poslovnika. Tek ako zabrana u njemu zaista piše, inicijativa ima predmet.¶ 1.55

Za spornu primenu postoji drugi put: ustavna žalba protiv pojedinačnog akta ili radnje kojom je povređeno zajemčeno pravo, kada su druga pravna sredstva iscrpljena ili nisu predviđena (član 170. Ustava). Rok je 30 dana od akta ili radnje (član 84. Zakona o Ustavnom sudu). Za 28.10.2025. taj rok je prošao. Za neko buduće odbijanje nije, pod uslovom da je odbijanje dokumentovano: pisani zahtev, pisani odgovor ili dokaz da odgovora nema. Koje pravno sredstvo prethodi ustavnoj žalbi u ovakvom slučaju, pitanje je za advokata. Tek posle Ustavnog suda dolazi Evropski sud za ljudska prava.¶ 1.56

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave vrši nadzor nad zakonitošću rada i akata organa lokalne samouprave, a za dostavljanje spisa kada se nadzire skupština odgovara njen sekretar (član 78. Zakona o lokalnoj samoupravi). Ako ministarstvo smatra da opšti akt skupštine nije saglasan sa statutom, ukazuje joj na to, a ako skupština ne postupi, pokreće postupak pred Upravnim sudom (član 83.). Građanin može samo da ukaže ministarstvu na problem. Da li će postupati, odlučuje ono. Ja sam mu na to ukazao 22.09.2026. D37¶ 1.57

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nadzire primenu Zakona o javnom informisanju i medijima. U martu 2025. prenelo je odgovor Skupštine. Dopisom od 22.09.2026. dostavio sam mu izveštaj Zaštitnika građana i zatražio njegovu sopstvenu ocenu. D29 D38¶ 1.58

Zakon o zabrani diskriminacije među lična svojstva ubraja politička ubeđenja i članstvo u političkim organizacijama, stvarno ili pretpostavljeno (član 2.), a vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti navodi kao težak oblik (član 13.). Pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti mogu da podnesu građani koji nisu pušteni na sednicu, ne ja umesto njih. Da li je ono što se čuje na snimku diskriminacija, ne ocenjujem. To je pitanje za tog poverenika. D32¶ 1.59

Zaštitniku građana isti građani mogu da podnesu formalnu pritužbu u roku od tri godine od povrede. Po zakonu se pritužba ili odbacuje obrazloženim zaključkom, ili se po njoj vodi postupak. Pitao sam ga 22.09.2026. šta je preduzeo po članu 37. svog zakona i da li je razmatrao članove 22. i 23. D39¶ 1.60

Organi grada dužni su da na pritužbu odgovore u roku od 30 dana, ako podnosilac to traži (član 71. Zakona o lokalnoj samoupravi i član 96. Statuta). Na peticiju građana sa prebivalištem u gradu organ mora da odgovori u istom roku (član 95. Statuta). Na predlog 100 birača može se tražiti javna rasprava o opštem aktu Skupštine, na primer o izmeni Poslovnika (član 102. Statuta). O predlogu odlučuje radno telo Skupštine.¶ 1.61

Odbornici mogu ono što građani ne mogu: da na sednici ukažu na povredu poslovnika, da predlože izmenu Poslovnika kojom bi se snimanje izričito dozvolilo, a objavljivanje zvaničnih snimaka propisalo kao obaveza, i da, ako ih je najmanje trećina, predlože razrešenje predsednika Skupštine (član 53. Statuta). O svemu tome odlučuje većina.¶ 1.62

Ovo je redosled koji bih ja sledio. Oslanja se na Statut i na Poslovnik iz 2019. godine, jer novi nemam.

1. Saznajte datum. Najave sednica sa dnevnim redom objavljuju lokalni portali. Zaštitnik građana je preporučio da ih objavljuje i sajt grada.
2. Najavite prisustvo pisano, najmanje 48 sati ranije, organizacionoj jedinici Gradske uprave nadležnoj za skupštinske poslove i predsedniku Skupštine. Predajte preko pisarnice i tražite prijemni pečat, ili pošaljite mejlom i sačuvajte poruku.
3. Navedite koje vas tačke dnevnog reda zanimaju. To je jedno od dva merila iz Statuta.
4. Ponesite ličnu kartu.
5. Ako vas ne puste, tražite da vam se razlog saopšti pisano. Zapišite ko vam je, kada i šta rekao.
6. Podnesite pritužbu Skupštini i tražite odgovor. Rok je 30 dana. Posle toga možete Zaštitniku građana, u roku od tri godine.

Većina onoga što sam tražio ne zahteva obradu: snimci i zapisnici već postoje, a mejl od 06.12.2024. je jedna poruka. Poslednji dan koji je Skupština odredila pada osam dana posle izbora. Pre 02.11.2026. nemam pravno sredstvo; ako do tada ne dobijem sve što sam tražio, žalba Povereniku ide 03.11.2026.¶ 1.67

Od pet dopisa od 22.09.2026. ovo je prvi odgovor. Zaštitnik građana nije upotrebio nijedno od dva ovlašćenja za koja sam pitao, sa obrazloženjem da Skupština grada nema nadređenog i da njegov postupak nije ispitivao sam Poslovnik. Predlog o članu 176. sada je predmet za sebe: prvi put je pred Zaštitnikom građana pitanje o samom propisu, a ne o tome kako je primenjen. Rok za to obaveštenje dopis ne navodi.¶ 1.69